(Ne)kultura i (ne)znanje vozaca u Srbiji?

Kao neko ko je prevalio preko pola miliona kilometara za volanom putnickog automobila, i za istim tim volanom prosao kroz vise od pola Evropskih zemalja, i blize delove Azije, mogu sa relativnom sigurnoscu da tvrdim da nigde nisu nekulturniji i tupaviji vozaci nego u Srbiji, pre svega Vojvodini (gde i sam zivim), i Beogradu kao blisko drugo mesto. Cim se krene udaljavati sa ovih prostora situacija u saobracaju se neizmerno poboljsava.

Pod nekulturom smatram: parkiranje u traci za uslovno desno par metara od semafora, preticanje zaustavnom trakom, namerno preticanje kolone sa idejom ubacivanja negde pri pocetku kolone, nepropustanje pesaka, stajanje na celu kolone na semaforu desetak sekundi nakon ukljucivanja zelenog svetla, skretanje i prestrojavanje bez ukljucivanja pokazivaca pravca, nedozvoljavanje drugim vozacima da se ukljuce u gust saobracaj, voznja trotoarom, parkiranje na nedozvoljenim mestima i povrsinama, paralelna voznja u duplim trakama sporije od dozvoljene brzine, zauzimanje vise parking mesta...

Neznanje ukljucuje: voznja spoljnom trakom u kruznom toku sa ciljem iskljucivanja na trecem, ili cetvrtom iskljucenju, pravila prestrojavanja, pravila prvenstva, voznja 30km/h kada pada kisa, stajanje u raskrsnici pri skretanju u levo nakon sto se ukljucio semafor za uslovno levo, ne ulazenje do pola raskrsnice pri skretanju u levo, paralelno parkiranje...

Ima toga jos, ali su ovo stvari koje su mi prve pale na pamet, jer ih vidjam prakticno svakodnevno.

Koje jos primere bezobrazluka i neznanja treba dodati na listu, a da su relativno ceste pojave?